30. 03. 2020.
Povratak svojoj duši


Ako stvaramo našu stvarnost kvalitetom naših misli, ili ako stvaramo našim iskustvom stvarnost koja se temelji na kvalitetu i sadržaju naše svesnosti, kako da utičemo na to da kvalitet naše svesnosti bude što čistiji i svetliji? Kako da se više otvorimo ka spoznavanju istine koja je, čini se, skrivena u nama samima? Kako da zaustavimo unutrašnje procese prebacivanja odgovornosti drugima koji se samo dogode po inerciji? Zašto izgleda toliko teško da se ostane na putu promene? Šta je toliko strašno u promeni? Zbog čega doživljavamo da je promena put u nepoznato i zašto verujemo da taj put po pravilu donosi nešto mračno? Zbog čega toliko podležemo negativnoj matrici razmišljanja i često unapred kreiramo verovanja u iluziju negativnih scenarija? I onda deluje logično da, pre i nego što se osmelimo da zakoračimo putem promene, odustanemo, povlačimo se i ignorišemo tihi glas unutar nas koji doziva – uvek doziva. Zašto se oglušujemo o ovaj glas, sebe, svoju dušu? Zašto smo odustali od sebe ili, možda preciznije, zašto to toliko dugo odlažemo? Dokle? Šta je potrebno da se dogodi pa da zaustavimo odlaganje življenja po meri naše duše? Kako onda da zaustavimo taj proces? Kako da naučimo da osvetlimo mračna područja naše svesnosti?

Podeliću sa vama nešto što meni pomaže:

• Fokusiram se na okidač – na događaj koji me uznemirava, na osobu koja me iritira, na situaciju u kojoj nisam bila ono što želim da budem.

• Dopuštam da me to nešto ponese, da ga osetim, da osetim i čujem svoje unutrašnje misli o tome, svoje zaključke.

• Posmatram kako je ta situacija koja je poslužila kao okidač dublje povezana sa mnom.
• Hrabra sam da otkrivam.

• Dozvoljavam sebi da otkrijem neisceljene delove sebe u toj sceni koja je poslužila kao okidač.

• Hrabro idem dalje tako da kada osvetlim taj nivo razumevanja mogu da vidim sledeći nivo u mraku i da spoznam šta je to moje što me toliko pogađa i što prepoznajem u drugima.

• Dopuštam da se sretnem sa niskovibratornim uverenjima, zaključcima i osećanjima koja su došla ko zna kada, možda iz nekih drugih dimenzija i života, da ih razumem i zavolim, a onda s ljubavlju otpustim i prosto ih osvetlim i prebacim u deo svesnosti koji dominira svojim kvalitetom.

Duboko, iz svoje duše, verujem u moć samoisceljenja i samospoznaje i moć da živimo na visokovibrantan način, jer mi to jesmo – Božije iskre čiste ljubavi.
AniMašta
Anita Marković