Ja kao TA psihoterapeut

Psihoterapija je proces u koji sam uložila i još ulažem svoje vreme unapređujući svoje znanje kroz konsultovanje literature, pohađanje seminara i radionica, redovne mesečne supervizije i razgovore sa kolegama o njihovim iskustvima. Ponekada je naporno na tom putu, i tada mi pomažu razigrani trenuci sa mojom kćerkom, časovi joge, vežbe disanja i meditacije, šetnje po prirodi i mnoga druga lepa i kreativna interesovanja koja volim da praktikujem u slobodno vreme.
Svest o razvoju skripta i razvojnih deficita kod ljudi me je podstakla da produbljujem svoju sposobnost empatije i razumevanja, često koristeći empatičke transakcije u cilju da klijentova iskustva budu shvaćena, a on doživi da ga kao terapeut razumem (v. Clark, 1991).

Doživljavam psihoterapeutski setting kao mesto ličnog rasta i razvoja i suočavanja sa skrovitim delovima svoje ličnosti i samim tim mi je važno poštovanje i zaštita ljudskih prava svakog klijenta. Ponekada klijentima nije lako da se opredele i uđu u psihoterapijski proces i vidim značajnost svoje uloge da im pomognem da prevaziđu početne teškoće i probleme. Osećam da moj psihoterapijski i ljudski pristup pun posvećenosti i autentične zainteresovanosti za dobrobit svake osobe doprinosi klijentima da se vremenom opuste i pruže priliku procesu koji može da im donese dobru priliku da spoznaju, nauče i menjaju. Preuzimanjem odgovornosti u vezi sa svojim profesionalnim delovanjem istovremeno pozivam klijenta na preuzimanje sopstvene odgovornosti u procesu rada, čime nas dovodim u jednaku poziciju iz koje zajednički možemo da stvaramo atmosferu koja odiše sigurnošću, bezbednošću i željom za autentičnim traganjem u vidu širenja svesnosti i kreiranja promena unutar sebe i svog života.

Zahvalna sam na procesu učenja i prilikama da se upoznam i osetim različite terapeute i edukatore/supervizore jer sam kroz njihova učenja i rad mogla da usvojim sve što je blisko mom senzibilitetu. Proces učenja je podrazumevao svedočenje grupnim procesima i radu mojih TA kolega i to je bila dodatna prilika za učenje kroz njihove živote i iskustva na osnovu čega sam dodatno mogla da učim i saznajem i o sebi.

TA sam vremenom toliko zavolela i prihvatila kao deo svog ličnog i profesionalnog identiteta. Ovo doživljavam kao izuzetan kvalitet, kako za svakodnevni život, tako i za rad sa ljudima koji dolaze i uz mene i sami otkrivaju, promišljaju i menjaju se. Izgradnjom svog psihoterapeutskog identiteta, to jest kakva sam u procesu - uključena, pažljiva, sa izraženom empatijom, postupna, dosledna, sa slobodom da proverim sa klijentom i zatražim njegovo mišljenje, sa postavljanjem i poštovanjem granica i individualnih različitosti - predstavlja dobar osnov na kom mogu dalje da razvijam i unapređujem svoj terapeutski stil i identitet.
AniMašta
Anita Marković