Kutak za decu i roditelje

U ovom tekstu ću se prošetati kroz neke od segmenata mog rada sa decom u želji da kroz moje beleške steknete uvid šta sam koristila u radu i druženju sa svojom decom, čime možda dobijete ideju šta vi možete da iskoristite i dopunite u vašem odnosu. Naravno, ukoliko postoje stvari u kojima se ne snalazite, a primećujete da postoji dodatna potreba, uvek možete da se obratite stručnom licu za pomoć i podršku.

Razvoj govora

Sećam se vremena kada je moja ćerka imala dve godine i kada sam u njenom govoru primetila sigmatizam, pa je tako njen jezik štrčao napolje izvan usta kada bi izgovarala glasove S, Z i C. Iako sam svesna da je bila malenog uzrasta, prilagodila sam vežbanja, pretvorila ih u igru i zajedničke trenutke posle kupanja, pred ogledalom. Ovi glasovi zahtevaju pregradu na zubima, tako da jezik ostane unutra iza zuba. Umotala bih je nakon kupanja u peškir, stavila da sedne na moju nogu ispred ogledala i onda bismo se smejale i igrale tako pred ogledalom. Cupkala bih nogom da joj privučem pažnju da me prati u ogledalu. Izgovarala bih ove glasove u kombinaciji sa vokalima: SI, SE, SA, SO, SU i tako za svaki glas. Ona bi primetila da joj jezik štrči i ide napolje. Pokazala bih joj razliku kod mog izgovaranja zbijanjem štosa kako kada mi je jezik napolju ne može lepo da se čuje. Ona bi se smejala. Ta igra bi trajala ne više od 5 minuta, svako veče nakon kupanja. Kasnije bih uključila reči sa ovim glasovima, tako da glasovi budu na početku, u sredini i na kraju reči, kako bi se izgovor učvrstio. Bilo je davno, Lira sada ima 10 godina, ali tada nije prošlo ni mesec dana, a njoj je izgovor ovih glasova bio potpuno u redu.

Ovo sam ispričala zbog toga što smatram da je od ključnog značaja da deca sa dislalijom, poremećajem artikulacije glasova, počnu sa redovnim odlascima kod logopeda. Verujem da motivisani roditelji mogu uz stručne konsultacije da steknu dovoljno dobro znanje o tome kako mogu samostalno da doprinesu ispravci izgovaranja glasova. Ključ uspeha je u vežbanju, pa su doslednost i istrajnost od velikog značaja. Tako može da se vežba dok se vozimo autom, dok se ljuljamo na ljuljašci, ili već u nekim drugim trenucima za koje verujem da ćete naći divna kreativna rešenja gde bi sve moglo.

Kada su u pitanju složeniji govorni poremećaji, važi ista preporuka - pravovremen odlazak na logopedske tretmane donosi najbolji i najbrži rezultat. Bilo bi dobro da to uradite ODMAH čim primetite da nešto nije u redu. Tako se dobija na vremenu. Kada se počne što ranije, tada je period izgovaranja i sticanja navike lošeg izgovaranja kraći, pa je onda i period da se deautomatizuje loš izgovor isto kraći. Na kraju, dobilo se na vremenu da se do polaska u školu postignu najbolji rezultati.

Grafomotorika

Radeći sa decom na govoru koristila sam puno ideja i pristupa kako bih im olakšala dosadan i nekada zahtevan proces logopedskih vežbi i ponavljanja glasova. Tada sam primetila da je kod većine bila prilično nezrela grafomotorika. Kombinovala sam da, dok ponavljaju izgovor glasova, istovremeno rade i na grafomotorici (pažnji i koncentraciji). To je davalo odlične rezultate.

Grafomotorika je veoma važna, pored govora, kao priprema za polazak u školu. Nekada nije dovoljno samo vežbanje u vrtiću. Potreban je dodatni rad kod kuće. Zapravo, grafomotorika kreće još od najranijih dana tokom igre, u periodu pre korišćenja olovke - to počinje korišćenjem kašike. Zato je važno da dete što ranije počne proces osamostaljivanja prilikom ishrane. Postoje mnoge zabavne igre koje takođe vežbaju finu motoriku prstiju, kao što su igra sa krupnim i sitnim perlama, korišćenje pertli i njihovo provlačenje, lepljenje stikera ili sličica, bockalice i drugo. Za ove svrhe koristila sam prilično dobre knjige sa puno zadataka za mališane predškolskog uzrasta u kojima se nalaze različiti tipovi zadataka koji upravo vežbaju i grafomotoriku.

Izdvojila sam ovu temu zbog toga što je to nešto za šta vam nije potreban stručnjak da biste mogli da radite sa svojim detetom - da se družite kroz zadatke ili zajednička crtanja. Zabavno je, dete polako vežba pažnju i koncentraciju, stiče radne navike i dobija ono najvažnije - zajedničko vreme sa vama.

Moje mišljenje je da je za predškolsko dete izuzetno važno da u prvi razred stigne što pripremljenije. Naravno, pripremu za školu vidim kao proces zabave, druženja i neprimetnog sticanja potrebnih znanja kroz igru. Polazak u školu donosi puno novina, zapravo sve je novo, a dete se suočava sa novom ulogom u svom životu. Zbog toga je važno da dete ne opterećuju zahtevi školskih obaveza, kako bi svoju energiju moglo da usmeri na druge stvari - prilagođavanje sedenju na časovima, novim drugarima, zahtevima učiteljice, domaćim zadacima, učenju... Dakle, puno je toga. Ako dete ode nespremno u školu, trošiće veću energiju da sve postigne i polazak u školu neće doživljavati kao nešto lepo, kao svoj sledeći korak u odrastanju.

Igra

Igra je mnogo važan i moćan resurs. Ona mi je pomogla u mnogim situacijama tokom rada sa decom. Kada ništa ne ide, igra je magičan sastojak koji sva vrata otvara. Doživljavam da sam se pretvorila u mađioničara koji igrom postigne ono što je potrebno da bi se došlo do cilja. Kroz igranje dete nema osećaj da radi nešto teško, ima svest da mu nije oduzeta sloboda, stiče poverenje u naš odnos, dobija dozvolu da kaže da mu je teško i da traži odmor/predah, a onda opet osveženo nastavlja sa težim delom.  Igrajući se sa decom možemo puno toga da saznamo o njihovom svetu, potrebama, skrivenim strahovima i unutrašnjim procesima. Zastanite sa obavezama na tren i stvorite malo vremena za ovakve trenutke - oni su neprocenjivi ne samo za vaše dete, već i za vas. U kontaktu sa dečijom energijom moći ćete da se restartujete od svakodnevne žurbe. U stvari, nećete dopustiti da njihovo detinjstvo protrči pored vas.

Možete na ovom linku da pročitate moj tekst koji je izašao u časopisu Original, a tamo možete pronaći još ideja kako da kvalitetnije provodite vreme sa svojom decom.

Oslobodite dete u sebi da se zabavlja sa vašim detetom ;-)
AniMašta
Anita Marković