Poruka za roditelje

Dragi roditelji, u ovom delu obraćanja želim da vam predstavim saznanja i iskustva koja su na mene delovala potpuno osvešćujuće kada sam učila da postanem defektolog, a kasnije i psihoterapeut iz oblasti  transakcione analize (TA), što je na mene delovalo osnažujuće tokom procesa učenja kako postati najbolja verzija roditelja svojoj ćerki.

Prihvatam činjenicu da sam zahvaljujući svojoj profesiji raspolagala dobrom predispozicijom. Osim toga, kakva ću postati kao roditelj, u dobroj meri doprineli su i moji sati rada na sebi tokom čitavog života. Vreme koje sam uložila da se suočim sa svojim razvojnim deficitima, momentima svog odrastanja i teškim trenucima koje sam kao dete prolazila, unutrašnjim konfliktima u pogledu toga da li vredim kao osoba ili ne, nasleđenim sistemom ophođenja prema sebi i drugima su mnooogo pojasnili šta od svega želim da zadržim kao delove sebe, a šta je ono što je višak i što bi bilo smetnja ne samo za mene i moj život, već i za život u braku i uz dete. Nikada nije kasno da se okrenete sebi i putu samospoznaje!

Sve ovo pričam iz svog iskustva, pa vas molim da ovo doživite kao jedno svedočenje i samo jedan od načina kako se može kreteti kroz život. Nesumnjivo je da se roditeljstvo uči u hodu. Međutim, smatram važnim da se ono što u hodu ne može tek tako lako da se prevaziđe otvori za sebe i svoje srce i potraži pomoć. Iako nekada deluje da je strašno suočiti se sa svojim nesavršenostima, ipak nam pružaju mogućnost da naučimo iz grešaka - da nije bilo njih, ne bismo znali šta treba da promenimo. Zbog toga je rad na sebi tako važan, jer kroz njega dobijate priliku da otkrivate kako su nastale neke blokade, a onda i kako ih prevazići i živeti usklađeno sa svojom pravom prirodom.

Brojni su načini kako možete da radite na sebi. Psihoterapija je jedan od njih. Možete da izaberete model i pristup koji vam se sviđaju, a možete i da menjate. Jedino je važno da budete otvoreni, da krenete i date sebi dozvolu da osetite koji model vam odgovara i iskoristite intuiciju da pronađete terapeuta sa kojim možete da se povežete i dođete do cilja.

Iskoristiću svoju praksu u radu sa decom da podelim svoja zapažanja u pogledu razlike kada sa decom radim bez uključenosti roditelja i onda kada i roditelji istovremeno rade na sebi i zajedničkom procesu isceljenja. Veeelika je razlika! Koji god terapeut da radi sa vašim detetom, to je svedeno vreme od okvirno 2h nedeljno. Dakle, vi kao roditelji provodite najviše vremena sa vašom decom. Terapeut nema čarobni štapić da „popravi“ stanje kod deteta ili/i situaciju u kući ako se i vi kao roditelji ne uključite u sam proces rada na sebi. Šta god da dete prolazi, to se dešava u vašem porodičnom okruženju, pa shodno tome nije slučajno. Vi ste takođe sastavni deo onoga šta se događa. Ako vi sa svojom promenom, podizanjem nivoa svesnosti i ugrađivanjem praktičnih znanja šta i kako možete drugačije, situacija u porodici počinje da se kreće uzlaznom putanjom. Ništa više ne može da ostane isto kao pre toga.

Želim da naglasim da rad na sebi ne podrazumeva da nećete više nikada da doživljavate krize i žute minute. To samo podrazumeva da ćete biti osnaženi da prepoznate zbog čega se žute minute događaju, koji sadržaji ih pokreću, da li je to nešto u vama ili ne, a shodno tome i šta je to što možete da učinite u datoj situaciji kako biste na brži i lakši način izašli kao pobednici iz te, naizgled nerešive, situacije. Postali biste zajedno sa vašim detetom ili decom moćan kreator sopstvene podrodične sreće i harmonije.

U tekstovima ispod ću podeliti sa vama praktična objašnjenja i neke od materijala za zajednički rad. Molim vas da, ukoliko želite, pogledate preporuke koja literatura je prikladna da vas informiše o mogućnostima za početak vaše samopomoći na putu zdravog roditeljstva. LINK
AniMašta
Anita Marković