Yoga i Transakciona Analiza (TA)

Yoga je teorija i praksa psihologije i zdravlja razvijena u staroj indijskoj tradiciji. Transakciona analiza (TA) kao psihoterapijski pristup je naučni metod koji je Erik Bern još 60-ih godina postavio i koji se i danas razvija u zapadnoj tradiciji. TA pomaže ljudima da razumeju uzroke svojih emocionalnih problema i načine kako da ih prevaziđu kako bi mogli da žive svoj život oslobođeni u svoj svojoj punoći, kao sredstvo koje omogućava individui da evoluira u integrisanu osobu. I Yoga i TA mogu biti shvaćene kao pristupi sa vrlo sličnim ciljevima i komplementarnim metodama. Međutim, razlika između Yoge i TA je u njihovom pravcu kretanja. U yogi, pravac kretanja je ka unutra, prema spiritualnom razvoju, dok je u TA prema spolja, ka razvoju spontanosti, svesnosti i intimnosti, što dovodi do autonomije ličnosti. U ovom delu želim da se bavim dodirnim tačkama Yoge i TA, koje zajedno dovode osobu do razvijanja svesti i života SADA i OVDE.

U TA biti autonomna ličnost predstavlja ključ, a ovo se postiže svesnošću (sposobnost da se bude živ u svim čulima i stimulusima u sebi i oko sebe, u unutrašnjem i spoljašnjem okruženju ili realnostima), spontanošću (naša svesna reakcija da odgovorimo na stimulus iz sva tri ego stanja Roditelj, Odrasli i Dete) i intimnošću (bezuslovnim prihvatanjem sebe, drugih i situacija u kojima se nalazimo i to samo ako to dolazi iz ljubavi prema sebi i drugima). Erik Bern je govorio da su sva ljudska bića rođena kao prinčevi i princeze i zaslužuju poštovanje i dostojanstvo. Za njega je fizis životni instinkt koji dolazi iz najdubljih bioloških korena ljudskog bića i teži najvećem i najpotpunijem ostvarenju ideala dobrog. Takva osoba, koja je svesna, zdrava, integrisana i evoluirana, u potpunom je saglasju sa modelom samorealizovane osobe prikazane u Bhagavad Giti (Saru, 2017), delu Mahabharate, velike hinduističke epske pesme, koja znači „pesma onog koji je blagosloven“.

TA i filozofija Bhagavad Gite podjednako naglašavaju značaj autentičnog unutrašnjeg poriva ljudskog bića koji ga usmerava ka psihofizičkom zdravlju i duhovnom rastu. Ovaj tekst je pisan u obliku dijaloga između princa i junaka Arđune s hinduističkim bogom Krišnom (Fraser, 2002), koji Saru (2017) sagledava kao jednu dugu psihoterapeutsku sesiju u kojoj Krišna aktivira Arđunino ego stanje Odraslog, pomažući princu da se uzdigne iznad svog ego stanja konfuznog Deteta. Kada pažljivo sagledamo ovaj proces, u njemu možemo da prepoznamo TA intervencije dekontaminacije Odraslog ego stanja i dekonfuzije ego stanja Deteta u kojima Krišna nastupa sa pozicije empatičnog sagovornika/terapeuta. Krišna istovremeno predstavlja i uzor samorealizovane duše, koja predstavlja krajnji cilj duhovnog razvoja i uspostavljanja kontakta sa svojom božanskom prirodom - dostizanje sopstva (Atman).
AniMašta
Anita Marković