Yoga filozofija i različiti TA koncepti

U sledećem redovima ću se prošetati kroz nekoliko TA koncepata i yogijske filozofije. Želim da prikažem mesta na kojima sam imala svoje a-ha efekte i gde sam u yogi pronašla mesto TA konceptima kroz svoje školovanje kao instruktorke yoge.

Funkcionalni ego sistem

U Yogi ego predstavlja najvećeg neprijatelja svih ljudi, kako onih koji idu duhovnim putem, tako i onih sa psihičkim problemima. Takvi ljudi se lako i brzo vređaju i često reaguju na način zbog kojeg im je kasnije žao. Neki uvek reaguju negativno, principijelno odbijaju sve što im se kaže, ili rade sve suprotno. Njihov ego ne prihvata ništa od drugih, čak i kada je očigledno da su drugi u pravu. Zbog toga je važno da ovi ljudi čiste svoju Antakaranu - svoje unutrašnje psihičke kvalitete ili funkcije (Maheshwarananda, 1987). U TA jedan od koncepata je upravo sistem Ego stanja - Roditelj, Odrasli i Dete, koji svaki za sebe predstavljaju čitav skup osećanja, mišljenja i ponašanja iz kojih komuniciramo jedni sa drugima. U psihoterapijskom procesu osoba uči da razlikuje sve manifestacije ego stanja, tako da se putem različitih vežbi, osvešćivanja, stvaranja fluentnosti ego stanja i njihovom integracijom eleminišu baš ona negativna stanja koja predstavljaju blokade za postizanje autonomije, ili integrisanog Odraslog ego stanja oslobođenog negativnih aspekata ego stanja Roditelja i Deteta.

U yogi postoje različita stanja povezanosti (Miklec, 2019):

1. Uravnotežena povezanost (yoga) - može da ukaže na integrisanog Odraslog kao krajnji cilj u psihoterapijskom procesu.

2. Neuravnotežena povezanost ili preterana povezanost u odnosu na decu (atiyoga) - korespondira sa dominantnim ponašanjem iz ego stanja negativnog Negujućeg Roditelja, koji iz najbolje namere nesvesno vezuje svoju decu za sebe, radeći stvari za njih, a time im neverbalno ukazujući na to da nisu sposobna, što ih generalno sabotira da žive svoj pun potencijal ovde i sada.

3. Nedovoljna povezanost ili nebriga za decu (ayoga) - može da korespondira sa ego stanjem negativnog Kritikujućeg Roditelja, koji može svojom nebrigom da u potpunosti zanemari ili ignoriše dete ili da svojim negativnim etiketama i nefunkcionalnim i proganjajućim ponašanjem utiče na razvijanje slabog sistema vrednovanja sebe kod svog deteta.

4. Kriva/nezdrava povezanost ili kriva povezanost za decu (mitya yoga) - može da se ogleda u mešavini negativno Negujućeg Roditelja i negativno Kritikujućeg Roditelja.

Jačanje kapaciteta ego stanja Odraslog

U Yogi je važno ne izgubiti cilj pred sobom (SAMADHAN), što znači da se povučemo, razmislimo i posmatramo. Dešava se da nas teškoće i problemi izbace iz balansa, pa postanemo nemirni i nervozni, ljuti i sa osećanjem oluje unutar nas. Filozofija yoge preporučuje da sednemo, zatvorimo oči i razmišljamo o nastaloj situaciji i svom stanju i tada je korisno postaviti sebi sledeća pitanja: „Šta sam učinio/la? Šta je trebalo da učinim? Šta sam mislio/la? Šta mislim sada? Zašto tako mislim? Šta treba da mislim?“ (Maheshwarananda, 1987). U TA terapeut postavlja slična pitanja, konstantno izazivajući ego stanje Odraslog u klijentu da razmišlja, promišlja i donosi zaključke na osnovu informacija, čime mu se omogućava da donosi kreativna rešenja za sebe i svoj život. Ovde je od suštinske važnosti da osoba nauči da sama može da izabere kojim će ego stanjem da uzvrati na situaciju-okidač ili transakciju druge osobe. Jačanjem kapaciteta Odraslog, rasuđivanja i rešavanja problema pred sobom, osoba može da bude sposobna da smiri unutrašnje talase (vritti), što odgovara drugoj yoga sutri „Yoga shchitta vrittinirodah“ - yoga je u obustavljanju vrtloga svesti. Kada se to dogodi, osoba može da zaroni duboko u samu sebe, spozna istinu, stvarnost i sopstvenu moć, razume odakle bi dolazile prve „otrovne“ transakcije prema sebi ili drugima i pretvori ih u konstruktivne i pozitivne. Ovakav vid svesnosti osobu dovodi do yame i niyame koje jesu početak puta ka prosvetljenju.

Strouk ekonomija

Kao što je u yogi važno da se osoba vrati na put samopoverenja, samopouzdanja i samopoštovanja radi dolaženja u kontakt sa svojim velikim sposobnostima (Maheshwarananda, 1987), tako i u TA radom na sebi i osvešćivanjem svojih unutrašnjih razvojnih deficita stičemo priliku da podržimo sebe, da donesemo nove odluke i damo sebi dozvole, i to baš one koje su nam kao malom biću nedostajale u trenutku ranog razvoja. Osvešćivanjem aspekata koji nam više ne služe i sadržaja šta je Strouk ekonomija (Steiner, 1969) prouzrokovala u našem životu, pojedinac ima priliku da promeni sebe i načine nezdravih obrazaca stroukiranja sebe i drugih, svoj pogled na druge, sebe u odnosu sa drugima, kao i da pruži sebi dozvolu na važnost i vrednost jer jedino tako može da ide putem razvoja svojih maksimalnih sposobnosti. Stoga je izuzetno važno da osoba dâ strouk (stimulacija/pohvala), traži strouk, prihvati strouk koji želi, odbije strouk koji ne želi i samu sebe stroukira.

OK koral i životne pozicije

Odnos velikih učitelja yoge i gurua je prema svima isti - kako prema prinčevima, tako i prema sirotinji (Maheshwarananda, 1987). U TA koncept OK korala upućuje na 4 životne ili egzistencijalne pozicije koje tokom života menjamo u zavisnosti od situacija u kojima se nalazimo (Ja sam ok - Ti si ok; Ja sam ok - Ti nisi ok; Ja nisam ok - Ti si ok; Ja nisam ok - Ti nisi ok; v. sliku ispod). Pozicija Ja sam OK, Ti si OK je najzdravija i važno je da je terapeut u svom radu zastupa. Ovo upućuje na to da smo svi jednaki kao ljudska bića, uz prepoznavanje poštovanja i važnosti svake osobe sa kojom se srećemo, bilo da radimo kao terapeuti, yoga instuktori ili ne.
OK koral (Ernst, 1971)
Dramski trougao i pobednički trougao

Ovde neću pisati o svih 8 udova yoge - o tome možete da čitate na drugim sajtovima koji se mnogo više bave sadržajima i učenjima iz yoge. Osvrćem se na prva dva uda yoge koja podrazumevaju:

1) Yamu (socijalni kodeks) i sve ono što je pod uticajem naših misli, govora i dela uz prisustvo svojih 5 yama (Ahimsa - odsustvo nasilja, Satya - istinoljubivost, Asteya - odsustvo žudnje za tuđim, Brahnacharya - samokontrola i Aparigraha - odsustvo pohlepe); i
2)  Niyamu (lični kodeks) koja podrazumeva odnos čoveka premi samom sebi, svom telu i svim vidovima svog bića uz prisustvo 5 niyama (Saucha - čistoća, Samtosa - zadovoljstvo, Tapas - duhovna disciplina, Svadhyaya - proučavanje svetih tekstova i samog sebe i Isvara pranidhana - predaja Bogu).

Opredelila sam se da obradim koncept Karpmanovog dramskog trougla (Karpman, 1968) kao suprotnu krajnost i udaljavanje od Yame i Niyame, a zatim i njegovu protivtežu i isceljenje kroz pobednički trougao (Choy, 1990) i približavanje i dostizanje Yame i Niyame i razvijanje vrlina prema sebi i drugima. 

Postoje dve vrste loših dela: nesvesna i svesna. Ko svesno radi protiv Zakona karme navlači na sebe tešku karmu, dok postoje i oni koji greške čine iz neznanja, znači nesvesno (Maheshwarananda, 1987). U TA se socijalni disfunkcionalni obrasci ponašanja nazivaju psihološkim Igrama, što je predstavljeno dramskim trouglom (slika ispod). To su repetitivne i indirektne transakcije koje imaju nameru da sadrže stroukove, ali umesto njih pojačavaju negativna osećanja, direktno prikrivajući izražavanje osećanja i mišljenja. Otkrivanjem i osvešćivanjem svake od tri uloge dramskog trougla - Spasioca, Progonioca i Žrtve - osoba stiče alat kako da izbegne pecanje u ove svesne ili nesvesne obrasce ponašanja, čime ostvaruje važan preduslov za (samo)kontrolu u životu i u društvu. Kada osobe ipak uđu u dramski trougao, po pravilu dolazi do negativnog raspleta koji učesnike ostavlja u negativnim raspoloženjima i shodno tome negativnim emotivnim stanjima. 
Karpmanov dramski trougao (Karpman, 1968)
Kod dramskog trougla Karpman uvodi tri uloge - Progonioca, Spasioca i Žrtvu:

  Spasilac brine o ljudima koji bi trebalo da vode računa sami o sebi i doživljava druge kao bespomoćne i nesposobne da se staraju o sebi; rešava probleme umesto drugih; sprečava druge da donose svoje odluke ili nađu sopstveni put, a u isto vreme osoba radi nešto što ne želi i to više nego što je njegov deo. Neželjeno spasavanje Spasenog lišava inicijative i lične moći. Spasioci na kraju Proganjaju svoje Žrtve kada ih preplave potrebe onih koje Spasavaju.

  Žrtva nije sposobna da donese odluke, dozvoljava drugima da rukovode njenim životom i vode računa o njoj. Kada osoba shvati da je Spasavana oseća se poniženom i kivnom i počinje da Proganja svog Spasioca.

  Progonilac kritikuje, prosuđuje, propoveda i kažnjava. Može da bude emocionalno hladan ili da pokazuje bes, negativni kriticizam i prosuđivanje i da zauzima superioran stav. Proganjanje je u suštini korišćenje igre moći kako bi se drugi držali pod kontrolom.

Svaka osoba ima svoju omiljenu ulogu iz koje najčešće ulazi u dramski trougao. Ono što je poenta ovde jeste da svaki protagonista dramskog trougla tokom psihološke Igre promeni bar dve uloge, ili čak sve tri. Postoje tri stepena igranja psiholoških Igara: kod prvog je Žrtvi naneta šteta u domenu osećanja poniženosti, povređenosti i tuge, kod drugog je Žrtva fizički povređena, a kod trećeg stepena dolazi do samoubistva ili nanošenja teških povreda.

Kao protivteža nastao je koncept pobedničkog trougla (slika ispod). Spasilac se pretvara u brižnu osobu koja pruža pomoć kada se to od nje traži, brine i pruža razumevanje i prihvata sposobnost drugih da samostalno misle. Žrtva prihvata sebe i deli svoja prava osećanja. Progonilac je asertivan, potpuno je svestan svojih osećanja, potreba i želja, ne osuđuje, koristi „Ja“ poruke i uvažava tuđu vrednost i integritet.
Čojev pobednički trougao (Choy, 1990)
AniMašta
Anita Marković