Zašto baš TA u mom životu

Moj rast i razvoj ličnosti se deli na period pre TA, za vreme TA i posle TA. Snažne životne krize i želja za promenom su me podstakle da tražim razumevanje svoje životne situacije i sebe u tom procesu još od adolescentskog perioda. Sebe vidim kao osobu željnu traganja za aspektima svoje duše, koja prevazilazi startne pozicije u cilju dostizanja potrebnih promena, koje prihvatam kao važan deo života sada i ovde. Imala sam snažan poriv da izađem iz intenzivnih ličnih kriza sa kojima sam se suočavala u detinjstvu, a i kasnije. Vremenom, jačajući sebe i razrešavajući teške životne pozicije, u meni se budio osećaj i potreba da brinem o drugima i budem pomoćnik ili vodič drugih na putu njihovog izlaska iz životnih kriza.

Želja za novim znanjima opredelila me je da se konstantno usavršavam i napredujem u svom radu, budem otvorena za nova znanja i učenja na svom putu, osećajući slobodu da kreiram sopstven stil rada koji je protkan integracijom svega što sam ugrađivala u sebe i svoj profesionalni identitet.

Malo sam istraživala u početku tragajući za pravim pravcem kroz koji bih započela svoje usavršavanje i nadogradnju. TA me je privukla svojom filozofijom, pa tako donosim odluku da baš kroz TA učim i rastem u želji da lično i profesionalno napredujem. Najviše me je privukla jasnoća koncepata, mogućnost da se lako usvoje i nacrtaju, proces ugovaranja, razvijanja kontakta i korišćenje različitih terapeutskih alata „postavljanjem pitanja, davanjem informacija, instrukcija ili demonstracija“ (Kupfer & Haimowitz, 1971). Učeći i otkrivajući TA mogla sam da upotpunim i zaokružim svoje lične unutrašnje procese koje do tada nisam sagledavala i razumela na takav način.

TA trening i lična terapija su mi pružali mogućnost da testiram TA koncepte analizirajući i upoznajući sebe na drugi način, ali i dajući mi sredstvo kojim unapređujem svoje veštine u radu sa klijentima. Iako sam u nekim trenucima doživljavala anksioznost, usled nesklada između TA teorijskih koncepata i filozofije i njihove nedosledne primene u praksi od strane edukatora i supervizora, TA iskustvo mi je donelo širu sliku o tome kakva sam kao ličnost, sagledala sam polja u kojima sam iskazala napredak i otkrila kakva ne želim da budem u životu, pa i radu sa klijentima. Naravno, još otkrivam teme koje preda mnom otvaraju prostor za dalji napredak. Učenje u životu smatram konstantom koja obogaćuje čoveka u svom životnom toku.

Pored profesionalne potrebe da se razvijam, različitih okidača u pravcu promene, rođenje ćerke je na mene snažno uticalo u vidu potrebe da se menjam još više.  Uloga majke je za mene jedna od važnijih u životu, tako je moja mala inspiracija i beba koju sam donela kući postala moja velika inspiracija. Moja podešavanja toj ulozi i novom kvalitetu života su mi istovremeno donela kreiranje prelepih startnih pozicija za ćerku i novog nedostajućeg iskustva za moje unutrašnje Dete. Zahvaljujući TA mogla sam da modifikujem svoj vaspitni stil prema ćerki ugrađivanjem različitih znanja od kojih najviše izdvajam: Steinerove kreativne formulacije toplih pahuljica i hladnih bodlji (Steiner, 1970) i strouk ekonomiju (Steiner, 1974), funkcionalni model ego stanja (Berne, 1972) i razvojne faze Pamele Levin (Levin, 1974), čime sam mogla da doprinesem da naš odnos bude spontaniji i sa više razumevanja, što je doprinelo produbljivanju naše bliskosti.

Otkriće da TA znanja i njene koncepte mogu lako i jednostavno da koristim u odnosu sa ćerkom na način da me i ona razume, inspirisalo me je da počnem da ih primenjujem u početku u radu sa „mojom“ drugom decom, a potom i sa odraslim klijentima, čime se poboljšavao efekat razumevanja i napredovanja.
AniMašta
Anita Marković