Moja deca i ja
Osećam potrebu da posvetim ovu stranicu svom radu sa decom i pored toga što sam svoj profesionalni identitet promenila, tako danas u svojoj praksi radim sa značajno manjim brojem dece nego što je to bio slučaj ranije.
Moj profesionalni život je otpočeo radom sa decom. To je zapravo bila moja velika ljubav. Tako danas Lira, moja ćerka, ume da kaže: „Mama, tebe sva deca baš vole“. U početku sam volontirala, a kasnije radila kao defektolog, primenjujući stečena znanja i svoje intuitivne moći u kontaktu, druženju i igri sa decom. Slučaj je hteo da ovladam znanjima logopedskog rada, iako sam završila smer surodaudiologije, koji mi je svakako postavio osnovu znanja za rad na govoru slušno oštećene dece.
Moj rad su dodatno oplemenjivala znanja i veštine koje sam sticala na seminarima, radionicama i mestima gde sam odlazila radi svog ličnog rasta i razvoja. Smatrala sam, a u to verujem i danas, da je za terapeuta izuzetno važno ne samo da se usavršava, već i da posveti vreme rešavanju svojih unutrašnjih procesa, kako bi što isceljeniji mogao da stane pred druge i bude stabilan, sa pažnjom usmeren i predan u radu sa pozicije unutrašnjeg mira i balansa. Zahvaljujući tome, deca su u kontaktu sa mnom sve više dobijala stručnu pomoć uz podršku i razumevanje, doživljaj da je neko na njihovoj strani, ali i dozvole da budu ono što jesu tokom deljenja zajedničkog vremena, uz puno ljubavi i smeha.
Puno predivnih uspomena nosim iz tog perioda. Puno zagrljaja, smeha, glume, suza, nećkanja, otpora i otvaranja za rast. Najviše sam se brusila na polju kako da njihov otpor transformišem u kreativnu energiju prihvatanja promene – rada na vežbama koje nisu lake, a još su i ponavljajuće i uglavnom dosadne, ali sve u cilju razvoja govora na pravi način. Priznajem da sam apsolutno ponosna kako sam to uspevala. Tada bismo se zajedno radovali, smejali i golicali, a onda sa novom energijom nastavljali dalje i dalje.
Prelepo je iskustvo kada je pred vama dete koje je zbog sticaja okolnosti došlo u stanje da izgovara smo tri reči – Ne, Neću i Nemoj, da bi se posle nekog vremena i doslednog rada transformisalo u nekoga ko tečno govori. Na neki način kao da smo zajedno porodili govor. Takva pozicija na početku me nije plašila. Važno mi je bilo da napravimo dobar kontakt, da dete shvati da ja ne odustajem i da sam spremna na sve samo da olakšam i podržim njegov skriveni potencijal. Igra je u tome veoma pomagala. Jednom kada se kontakt uspostavio i kada bi dete razvilo potpuno poverenje, mogli smo da prolazimo i faze kada insistiram, a da to ne bude doživljeno kao moranje ili teranje.
Deca u meni bude ono najbolje, najveću inspiraciju. Ostajala bih u mislima kako da prevaziđemo otpore i nakon susreta. Dozvoljavala sam sebi da uđem u njihov svet, da dopustim da me vode kroz njega, da me nauče o njemu, pa da onda zajedno polako gradimo korake ka svetu spolja, svetu koji je za njihov referentni okvir bio nešto veliko i nepoznato, strašno i odbojno. Dolazila sam na ingeniozne ideje kako da u ograničenim okolnostima nastavim sve dalje i dalje. Tako sam radila logopedske vežbe preko telefona sa N. i to je bilo fantastično iskustvo za oboje, a kasnije sam organizovala i svoje skype tretmane. Zvuči ludo, ali to je fantastično radilo. Čak i bez fizičkog kontakta, naše stvaralačko polje bi se ispunjavalo toplom i zabavnom energijom rada koji je donosio odlične rezultate.
Danas mogu da kažem da sam privilegovana da je sa mnom radilo toliko izuzetne dece, dece koje nikada nisam posmatrala kroz njihove probleme i teškoće, već osećajući njihovu dušu i potrebe. Moja satisfakcija jeste da sam sa većinom njih povremeno u kontaktu i na taj način svedočim i dalje, iz prikrajka, o njihovom razvijanju i napredovanju u životu. Moja su deca danas uspešni učenici i studenti, pišu pesme, ona su kreativci koji će biti otkriveni, stoje na daskama koje život znače i razvijaju se u mlade ljude koji su započeli svoje životne priče i iskustva. Njihov start je započeo pod težim životnim okolnostima, ali im je to omogućilo da razviju svest da je moć u njima, da je sve moguće, da su čuda moguća i da su oni jedno veeeliko Božije čudo sa fantastičnim moćima transformacije.
