10. 12. 2021.
Da li je samoubistvo kao otvor za bekstvo prilika za spas?
Podstaknuta sam lavinom koju je pokrenula mlada jutjuberka Kika svojom odlukom da se ubije i time okonča svu patnju koju je osećala. Okidači su bili i sve istine koje su članice i članovi kolektivne svesti do sada izgovorili podstaknuti ovim događajem. Pokrenula su me i sećanja na unutrašnje procese sa kojima sam nekada i sama živela. Osećam potrebu da otvorim svoje srce i svoje grlo, dam svoj glas i podelim svoju istinu kada je ova tema, izborom jedne mlade devojke, aktivirala javnost na razmišljanje i preispitivanje.
Pišem ovo ne samo da bih podelila još jednu istinu u moru drugih. Želim da svojim glasom, kroz pisane reči, pružim doprinos deleći deo sebe, svoja znanja i uvide.
U psihoterapijskom procesu se upotrebljava intervencija zatvaranja otvora za bekstvo. Pod ovim se misli na ugovaranje sa klijentom da se neće ubiti ili povrediti, da neće ubiti ili povrediti druge i da neće poludeti tokom procesa rada na sebi. Vremenom, kada osoba prevaziđe sve teške unutrašnje procese, stasa da ovi otvori za bekstvo više nisu prilika za spas.
Ono što u svakom čoveku može da pokrene ideje o samoubistvu mogu biti različite situacije. Zajedničko im je unutrašnji osećaj ranjenosti, doživljaj nepripadanja, nerazumevanja, žrtve, nevoljenosti, odbačenosti, sumnje da izlaz postoji i mnogo toga još. Važno je znati napraviti razliku u sebi između fantazija o suicidu i stvarnih planova i verovanja da je oduzimanje sopstvenog života jedino rešenje da se unutrašnji nepodnošljivi procesi prekinu i da se dođe do oslobođenja.
Zato pitam:
• Šta radiš sa svojim unutrašnjim ranjenostima i neisceljenostima?
• Da li veruješ da je ćutanjem i skrivanjem svoje istine od sebe i drugih moguće doći do oslobađanja?
• Šta je potrebno da se desi da se u tebi probudi motivacija da svoje neisceljenosti poneguješ, isceliš, integrišeš i slobodno se krećeš kroz život?
Da li se čovek stvarno oslobodi unutrašnjih trauma kada odluči da napusti fizičko telo? Ne verujem u to. Verujem da osoba samo privremeno zaustavi bol, a time i proces učenja i duhovne lekcije zbog kojih je i došla u ovo životno i materijalno iskustvo. Neverovatno je značajno da sagledamo ko smo mi stvarno. Ako poverujemo u trenutna negativna osećanja i misli i poistovetimo se sa njima, zapravo dopuštamo ranjenom unutrašnjem Detetu i negativnom egu da iz pozicije žrtve i svoje ranjenosti prosuđuju o tome šta i kako. Takve odluke tada nije moguće doneti iz svog Odraslog selfa koji zna da nađe rešenje i koji je u kontaktu sa svojim potencijalima i moćima.
Zato pitam:
• Da li prepoznaješ svoje okidače usled kojih doživljavaš da si Žrtva?
• Kako neguješ i isceljuješ svoje unutrašnje Dete?
• Jesi li u kontaktu sa zrelim i moćnim delom sebe koji ima svest o sebi kao moćnom biću?
Znam kako je to biti u cipelama Kike i svih Kika ovog sveta – i sama sam bila žrtva. Svesna sam pritisaka koje ranjeno Dete može da oseća. Dobro mi je poznato šta mogu da donesu negativni izbori za koje sam, iz svog straha i doživljaja nemoći, verovala da u njima pronalazim spasenje. Duboko saosećam sa previranjima i osećajima izolovanosti i usamljenosti zbog odsustva prave podrške u određenom trenutku. Ipak, kopala sam i rukama i nogama da nađem svetlost u sebi.
Zato pitam:
• Šta radiš da ideje tvog nižeg ja i negativnog ega ne prevladaju?
• Šta možeš da uradiš da pružiš pravu ruku spasa svom ranjenom Detetu?
• Kako dolaziš do spoznaje o svom pravom selfu i moći življenja u cipelama svog Višeg Ja?
Transakciona analiza nudi koncept Dramskog trougla u kojem objašnjava začaran krug psiholoških Igara koje proigravamo kako bismo na svestan ili nesvestan način potvrdili veru svog ega u iluziju da smo gubitnici. Tri su uloge ovog trougla – Progonilac, Spasilac i Žrtva, a konačan ishod odigravanja je zajednički osećaj „bezveznosti“.
Kako je to biti u cipelama Progonioca? Kako nastane nesvesna potreba da proganjamo – agresijom, negativnim rečima, zlostavljanjem, svojim negativnim izborima... Ne rađamo se kao Progonitelji, već u nekom trenutku života, usled spleta startnih pozicija u kojima odrastamo, pomislimo da smo toliko nemoćni da je jedini način da stignemo do osećaja moći tako što ćemo ispoljavati nadmoć nad drugima.
Zato pitam:
• Da li prepoznajete delove svog selfa koji proganjanjem sebe i/ili drugih pokušava da povrati moć u sebi?
• Da li prepoznajete događanja u svetu i Srbiji gde se oni odvojeni od svog božanskog u sebi i prave božanske moći u sebi bahate i proganjaju kako bi osetili kako je to biti moćan?
• Da li promišljate o tome kako ponegovati taj ranjeni aspekt u sebi, integrisati ga i vratiti mu iskonski osećaj moći dat na samom rođenju svoje duše?
Razmišljam kuda želimo da ide ovo društvo na Majci Zemlji i kako da doprinesemo da kao društvo uživamo u sreći i blagostanju unutrašnjeg izobilja i izobilja u jednosti kolektivne svesti u deljenju i primanju bezuslovne ljubavi. Verujem da je ključni zahvat da izgradimo ovakvo društvo, ovakvu Srbiju i Majku Zemlju, u odluci da promenimo prvo sebe. Samo tako stvaramo efekat talasanja koji pomaže da činjenjem svojih pozitivnih izbora motivišemo druge na putu ka svetlu na kraju tunela.
Zato pitam:
• Da li smo spremni da otvorimo srce i pogledamo svoju Istinu?
• Da li smo spremni da oprostimo sebi i drugima zbog neprosvetljenog ponašanja?
• Da li smo zahvalni na svim lekcijama kojima smo otkrili šta više ne želimo da bude deo našeg identiteta?
• Da li smo spremni da idemo dalje stazom pozitivnih izbora, koji nas vode ka uvažavanju svojih i tuđih potencijala, različitosti i istina?
.jpg)
